Hlamidija

Hlamidija – chlamydia trachomatis je najčešće bakterijsko seksualno prenosivo oboljenje. Hlamidija se karaktriše životom unutar ćelija genitalne i oralne sluzokože zbog čega je imunološki odgovor domaćina vrlo slab. Naime, bakterija biva zaštićena našim sopstvenim ćelijama zbog čega je bela krvna zrnca teže prepoznaju kao stranu. Tako su simptomi tek stečene infekcije hlamidijom najčešće blagi i karakterišu se nešto pojačanim iscedkom iz uretre tj vagine, najčešće providnog ili blago beličastog sadržaja bez ikakvog mirisa.

Kod žena infekcija hlamidijom može biti izazivač tačkastog krvarenja izmedju ciklusa ili nakon polnih odnosa. U 10% pacijenata infekcija je praćena bolom u maloj karlici ili a kod muškaraca i u testisima. Obzirom da hlamidija ne daje intenzivne simptome može biti godinama nedijagnostikovana zbog čega mogu nastati trajne posledice. Infekcija hlamidijom je jedan od najčešćih uzroka steriliteta kod žena ili nastanka vanmateričnih trudnoća. Sa godinama tinjajucim upalnim procesom zadebljavaju se tube jajovoda usled čega postaju neprohodne za jajnu ćeliju. Komplikacije hlamidije na nivou celog organizma sastoje se iz upale konjuktiva, zglobova i kože.

Za dijagnostiku hlamidije uzima se duboki uretralni bris ćelija uretre kod muškaraca a kod žena bris ćelija sa grlića materice. Bakterija se može kultivisati ali najpouzdaniji test je test direktne fluorescence sadržaja sekreta. Najmanji tragovi bakterija mogu se dijagnostikovati PCR metodom iz urina.

Rana infekcija se lako leči antibioticima. Zbog rezistentnih sojeva najčešće se kombinuju dva antibiotika a terapija traje dve nedelje. Potrebno je da se leče oba partnera a da tokom terapije izbegavaju nezaštićene polne odnose.

Nespecifični uretritis uzrokovan hlamidijom

Izazivač ovog oboljenja je bakterija Chlamydia trachomatis serotip D i E. Više od polovine nespecifičnih uretritisa su prouzrokovani hlamidijom, a hlamidijske genitalne infekcije su jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti današnjice. Oboljenje se prenosi seksualnim kontaktom, mada je moguće i perinatalno prenošenje.

Inkubacija je 1-3 nedelje. Karakteristika svih nespecifičnih uretritisa pa i ove je vrlo blaga klinička slika, koja se ispoljava u vidu seroznog ili sluzavog sekreta, često vrlo oskudnog, koji se javlja samo u jutarnjim časovima. Suspektni simptom je pečenje pri mokrenju. Kod žena je zahvaćen i grlić materice, pa čak i kod asimptomatskih oblika uvek postoji zapaljenska reakcija grlića.

Slaba izraženost simptoma može dovesti do komplikacija kao što su upale male karlice, što može imati za posledicu vanmateričnu trudnoću i sterilitet. Sa trajanjem upalnog procesa zbog bakterijske infekcije hlamidijom zadebljavaju zidovi jajovoda i postaju neprohodni za jajnu ćeliju- zapušenje jajovoda.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, ali je neophodna i laboratorijska dijagnostika. Chlamydia trachomatis se može dokazati izolacijom, kultivisanjem, imunofluorescentnom tehnikom.

Lečenje podrazumeva antibiotsku terapiju. Neophodno je lečenje oba partnera.    

Nespecifični uretritis uzrokovan mikoplazmama    

Izazivači ovog uretritisa su bakterije Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. Inkubacioni period prosečno traje 10 dana, ali može trajati do 6 nedelja.

Ove bakterije danas se smatraju oportunističkim a njihovo lečenje zahteva se ako postoje simptomi. Drugi sojevi mycoplasma smatraju se izazivačima oboljenja i uvek se leče ali se u našoj zemlji jako teško detektuju. Terapija je antibiotska.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija DERMATIM, Beograd