Kondilomi, uklanjanje kondiloma

Kondilomi ili Condylomata acuminata su jedno od najčešćih seksualno prenosivih oboljenja. Kao što samo ime kaže, zahvataju kožu i sluzokožu genitalija. Mogu izgledati kao ružicaste ili boje kože zaravnjene kvržice, kao i karfilaste izrasline. Mogu biti jedva primetne ili praviti čitave vence i ploče izraslina.

Iako se leče medikamentozno ili hirurški genitalne bradavice su ozbiljan zdravstveni problem. Virus koji ih izaziva ( HPV) udružen je sa karcinomom grlića materice, ali i drugim karcinomima genitalne regije. Češće se priča o ugroženosti žena HPV virusom, ali skoro 30 tipova ovog virusa može voditi karcinomu anusa i penisa kod muškarca. Ove vrste karcinoma jesu retke, ali je rizik sedamnaest puta veći sa prisustvom HPV infekcije.

Kako prepoznati kondilome – polne bradavice?

  • Mali sjajni zaravnjeni izraštaji na genitalnoj regiji.
  • Karfiolaste beličaste ili ružicaste promene.
  • Smedje hrapave ploče, često u perianalnoj regiji.
  • Svrab i neprijatnost na sluzokoži.
  • Pojava krvavog traga pri odnosu.
  • Ne moraju davati nikakve simptome i tegobe. Mogu biti toliko male i zaravnjene da se teško uočavaju golim okom.

Trudnoća ili pad imuniteta mogu biti okidači pritajene infekcije.

Uzročnici polnih bradavica

Kao i bradavice sa drugih delova tela, tako su i genitalne bradavice uzrokovane HPV virusom. Postoji više od stotinu tipova ovog virusa ali samo neki uzrokuju genitalne promene. Ovi tipovi su veoma zarazni i prenose se seksualnim kontaktom. Moguća je i jako retka pojava promena na sluzokoži usta i grla nakon oralnog seksa. Oko 2/3 osoba koje imaju seksualni kontakt sa zaraženim dobijaju virus. Pojava bradavica dešava se u narednih mesec dana do čak 2 godine. To znači da je period inkubacije virusa od petnaest dana do osamnaest meseci.

Najčešći faktori rizika za pojavu kondiloma

  • Seks bez zaštite. Prezervativ nažalost nije potpuna zaštita, jer postoji deo kože koji nije zaštićen od kontakta.
  • Postojanje druge seksualno prenosive bolesti oštećuje sluzokožu i čini je permeabilnijom za viruse.
  • Seksualna aktivnost u vrlo ranom periodu života.

Testovi i dijagnoza kondiloma

Testovi mogu biti vrlo komplikovani. Kod žena se koristi test sirćetnom kiselinom, gde se bradavice boje beličasto. Isti test se može koristiti i kod muškaraca, medjutim mala je pouzdanost testa. Nekada i zdrava koža može dati beličasta polja. Za žene je obavezan Pap test, jer daje najranije podatke o karcinomu grlića materice, kao i kolposkopski pregled.

Uklanjanje i lečenje kondiloma ili polnih bradavica

  • Imiquimod (Aldara) krem aktivira imunološki sistem. Potrebno je izbegavati seksualni kontakt dok se koristi. Česta je pojava ranica dok se nanosi, mora biti pod kontrolom lekara.
  • Podofilotoksin (Condylox) – može se aplicirati u kućnim uslovima. Neophodan je savet lekara zbog iritacije sluzokože. Česti su recidivi (vraćanje promena nakon šest do osam meseci).
  • Trihlorsirćetna kiselina – može izgoreti bradavicu. Aplikuje je samo obučen lekar.
  • Kriohirugija – formira mehur sa kojim bradavica otpadne.
  • Elektrokauterizacija – sagoreva bradavicu do kontrolisane dubine. Koriste se radiotalasi ili Hyfrecator. Smatra se metodom izbora. Obavezna je anestezija.
  • Hirurška ekscizija – samo za jako velike promene.
  • Laserski tretman – podjednako uspešan kao i elektrokauterizacija. Nešto duži period zarastanja tkiva.

Ne postoji tretman kod asimptomatskih HPV infekcija (kada nema bradavica).

Prevencija polnih bradavica

  • Koristiti kondom prilikom seksualnog kontakta. HPV se širi kontaktom kože na kožu ali korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom kontaktu smanjujete rizik od infekcije.
  • Izbegavati seksualni kontakt kod vidljivih bradavica, dok se postojeće ne uklone.
  • Razmisliti o vakcinaciji. Vakcina poznata kao Gardasil štiti od dva tipa HPV virusa koji izazivaju oko 70% karcinoma genitalnog predela i dva tipa koji izazivaju 90% genitalnih bradavica. Savetuje se vakcinacija devojčica izmedju 11 i 12 godine i devojaka izmedju 13 i 26 godine.
  • Obavestiti partnera o infekciji, kako ne bi dolazilo do stalne reinfekcije. Nakon izlečenja ne stiče se imunitet.

Polne bradavice se mogu izlečiti kod svakog pacijenta. Ipak, nakon izlečenja ne stiče se imunitet. Kod nekoga je potreban veći broj intervencija zbog stalnog pojavljivanja novih bradavica ali to ne znači da se osoba neće izlečiti.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd