Nega kože kod beba

Iako izgleda slično, koža beba je značajno drugačija od kože odraslih osoba, zbog čega je potreban poseban oprez pri upotrebi krema, ulja i losiona.

Koža bebe je za 40% tanja nego koža odraslih ososba. Spoj izmedju površnog sloja kože (epiderm) i dubokog sloja kože (derm) je neuporedivo slabiji nego kod odraslih, zbog čega su povrede kože vrlo česte i mogu se desiti i kod odlepljivanja najobičnijeg flastera. Činjenica da je površina kože kod novorodjenčeta u odnosu na njegovu telesnu masu pet puta veća nego kod odraslih znači neuporedivo veću resorpciju svih supstanci koje se nanose na kožu  kao i mogućnost neuporedivo lakše dehidratacije. Koža novorodjenih beba kao osnovnu funkciju ima mehaničku barijeru prema spoljnoj sredini. Ona je prva odbrana od raznih virusa, bakterija i gubitka elektrolita.

nega kože beba

Kupanje bebe

Vodena sredina u kojoj se beba nalazi u majčinom stomaku tokom trudnoće kožu čini baznom i potpuno neotpornom na bakterije i viruse. Nakon samog rodjenja, na koži novorodjenceta nalazi se verniks. Verniks je masna supstanca koja se formira u 36. nedelji intrauterinog razvoja bebe. Verniks bebi omogućava da zadrži svoju vlažnost i povećava njenu otpornost na hemijske supstance i mikroorganizme. To je jedan od razloga zbog kojih svoje novorodjenče više nećete dobiti dobro okupano, već pomalo masno. Svako kupanje bebe u šamponima, smanjuje kiselost kože, odnosno menja njenu ph vrednost. Tokom prve godine života novorodjenče pokušava da od bazne kože stvori kiselu sredinu. Kiseo ph kože je osnovna odbrana kože od bakterija. Svakodnevno korišćenje klinsera i sapuna tokom nekoliko sati kiselu sredinu pretvara u baznu, dok je taj proces kod odraslih osoba sveden na manje od jednog sata. Zato je vrlo važno u prvih godinu dana ne kupati bebu svakodnevno sapunima i šamponima. Poželjno je da kiselost preparata (ph) sa kojima kupamo bebu bude nešto ispod 5.5 kako ne bi bila podložnija infekcijama.

Supstance za negu dečije kože

Supstance koje su se uvek smatrale kao potpuno bezbedne, aplikovane na velike površine kože novorodjenčeta mogu imati uticaj na ceo organizam.

  • Korišćenje povidon joda može uticati na smanjenje rada funkcije štitne žlezde bebe.
  • Borna kiselina kao vrlo blag antiseptik ako se nanosi na veći deo tela, što je nekada bilo uobičajeno jer se nalazila u puderima i kremama za bebe, može dovesti do mučnina i povraćanja pa čak i epileptičnih napada.
  • Neomycin može dovesti do gubitka sluha.
  • Benzokain stvara methemoglobinemiju.
  • Visoko potentni kortikosteroidni kremovi dovode do atrofije kože.

Organski i prirodni preparati mogu biti primamljivi nazivom ali u odredjenim situacijama imaju sasvim pogrešno dejstvo.

  • Ispiranje kože kamilicom smatra se kao pogodno za negu osetljive kože a kamilica je jedan od najčešćih alergena i dodatno isušuje kožu bebe.
  • Maslinovo ulje koje je vrlo često baza mnogih prirodnih proizvoda ustvari remeti barijeru kože, za razliku od suncokretovog ulja koje deluje vrlo pogodno na kožu.

Ono što je važno razumeti je da svaka od supstanci može da se koristi vrlo bezbedno na malim površinama i u malim količinama, svakako značajno kraće nego kod odraslih. Kasnije izlaganje kože novorodjenčeta hemijskim supstancama smanjuje mogućnost razvoja preosetljivosti organizma na iste.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatoloska ordinacija Dermatim, Beograd