Pregled mladeža – dermoskopija

Pregled mladeža ili dermoskopija je jednostavna i neinvazivna, brzo izvodljiva i veoma korisna metoda pomoću koje je moguće postaviti pouzdaniju dijagnozu pigmentnih lezija ili mladeža, a posebno razlikovati melanom od drugih benignih pigmentnih promena na koži.

Dermoskopija predstavlja površno mikroskopiranje kožnih promena. Jednostavna je, brzo izvodljiva, povećava vidljivost svih promena i omogućava pouzdano postavljanje dijagnoze. Tokom dermoskopije koristi se aparat dermoskop koji ima odgovarajući optički sistem sočiva i izvor polarizovane svetlosti. Postoji mogućnost da se dobijena slika promena snimi – digitalna dermoskopija. Slike ostaju u bazi podataka ordinacije, koriste za dalje praćenje i uporedjivanje promena nakon odredjenog vremenskog perioda.

dermoskopija pregled mladeza

Zašto se radi pregled mladeža?

Klinička pouzdanost dijagnostifikovanja melanoma „golim okom“ procenjena je na 65%, a dermoskopski pregled mladeža značajno popravlja ovu pouzdanost na 90 %. Ovaj pregled pigmentnih promena bez sumnje zauzima sve značajnije mesto u ranom otkrivanju melanoma. Takođe, ovom metodom moguće je i rano otkrivanje drugih tumora kože.

Koje promene se dijagnostikuju dermoskopijom?

Dermoskopija je nezamenljiva metoda za pregled pigmentnih promena na koži – mladeža i za ranu detekciju melanoma.

Melanom je agresivni karcinom sa velikom smrtnošću u slučajevima kada se kasno dijagnostikuje. Pre primene dermoskopije nije bilo moguće dijagnostikovati melanom u ranoj fazi, a što je presudno za preživljavanje. Zahvaljujući dermoskopiji, u zemljama zapadne Evrope čak 80% melanoma se otkriva u veoma ranoj fazi, kada su šanse za izlečenjem velike. U našoj zemlji godišnje se dijagnostikuje 500 novih slučajeva melanoma, a samo 40% su tanki ili rano otkriveni. Dermoskopskom analizom izmenjenih mladeža, postavlja se sumnja na melanom, a definitivna dijagnoza postiže se histopatološkom analizom hirurški uklonjenih promena.

Mladeži – Zbog sve veće učestalosti tumora kože savetuje se samopregled mladeža na čitavom telu jednom u 3 meseca a preventivni dermoskopski pregled jednom godišnje. Osobe koje pripadaju visoko rizičnim grupama trebaju dermoskopiju raditi na 6-12 meseci. To su osobe koje imaju veći broj mladeza od 50, osobe sa atipičnim ili displastičnim mladežima, osobe sa porodičnom ili ličnom anamnezom o postojanju melanoma, osobe starije od 50 godina sa teškim solarnim oštećenjima kože.

Dermoskopija je korisna za dijagnostikovanje i razlikovanje bazoceluarnog karcinoma, seboroične keratoze, hemangioma, dermatofibroma i drugih promena na koži.

Za koje mladeže je neophodna dermoskopija?

Za svaki mladež koji se menja i naglo raste je potrebna dermoskopija. Ona je neophodna i  kada mladež promeni svoj oblik – pojava asimetrije, kada ivice mladeža postaju nareckane i nepravilne, kod pojave dve ili više različitih boja na mladežu: svetlo i tamno braon, više nijansi plavog, crveno i crno. Rizični mladeži su i oni koji se izdižu iznad nivoa kože tokom vremena . Bilo koja promena na koži pigmentovana ili nepigmentovana koja brzo raste, menja izgled, zahteva dermoskopski pregled i eventualno hirurško uklanjanje i histopatološku analizu.

Zašto je potrebno dermoskopsko praćenje nekih mladeža?

Neki mladeži su atipičnog izgleda, ali nemaju jasne dermoskopske karakteristike suspektne na melanom. Kod njih se predlaže komparativno praćenje pojave promena na mladežu  kroz odredjeni vremenski period. Uporedjivanjem slike mladeža za 3, 6 ili 9 meseci, dermatolog donosi odluku o neophodnosti uklanjanja mladeža sa histopatološkom analizom.

Više o mladežima pročitajte u drugom tekstu.

Šta je dermoskopska mapa?

Dermoskopska mapa predstavlja dermoskopski pregled svih mladeža na telu, sa obeležavanjem i snimanjem mladeža. Nakon odredjenog vremena, koje odredjuje dermatolog, prave se nove dermoskopske slike i vrši komparacija sa prethodnim. Tako postoji mogućnost praćenja svih mladeža, njihove evolucije i uočavanje novonastalih pigmentnih promena. Dermoskopsko mapiranje mogu raditi sve osobe, a naročito je korisno za one koji pripadaju visoko rizičnim grupama: imaju veći broj mladeža od 50, imaju atipične mladeže, posebno su izlagane suncu, imaju pozitivnu anamnezu postojanja karcinoma.

Kada je dermoskopija potrebna deci?

Kod dece je potrebno dermoskopsko praćenje urodjenih kongenitalnih mladeža, naročito prečnika većeg od 10 cm. Novi mladeži kod dece pigmentovani i nepigmentovani (ružičaste boje), koji veoma brzo rastu zahtevaju pregled dermoskopom.

Kako izgleda dermoskopski pregled?

Sam pregled mladeža se veoma jednostavno izvodi, bezbolan je, a dobijenu sliku moguće je sačuvati u računaru, posle određenog vremena uporediti sa ranijom dermoskopskom slikom ili istu poslati drugom dermatologu na dodatnu ekspertizu.

Obzirom na sve veću učestalost tumora kože, savetujemo da se pacijenti najmanje jednom godišnje jave svom dermatologu i pregledaju svoje mladeže dermoskopskim pregledom. Takodje, ukoliko dermatolog proceni da je mladež potrebno ukloniti obavite uklanjanje mladeža što pre.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija DERMATIM, Beograd

U našoj ordinaciji preglede mladeža obavljaju tri lekara sa sledećim sertifikatima:

spec.dr dermatovenerolog Svetlana Djurišić

2005:  Internacionalni kurs dermoskopije
2006:  Napredni kurs dermoskopije
2011:  Visoki internacionalni kurs dermoskopije – Dr Giuseppe Argenziano
2011:  Dermoskopska savremena dijagnostika – Dr Giuseppe Argenziano

spec.dr dermatovenerolog Sladjana Cvejić

2008:  Internacionalni kurs dermoskopije
2010:  Napredni kurs dermoskopije
2011:  Visoki internacionalni kurs dermoskopije – Dr Giuseppe Argenziano
2011:  Dermoskopska savremena dijagnostika – Dr Giuseppe Argenziano

spec.dr dermatovenerolog Biljana Janus Lazić

2012:  Internacionalni kurs dermoskopije
2012:  Napredni kurs dermoskopije
2013:  Internacionalni kurs dermoskopije – Dr Guiseppe Argenziano, Dr Iris Zalaudek