Sunčanje

Letnji meseci i visoke temperature neminovno nas teraju da provodimo više vremena napolju. Izlaganje sunčevom zračenju našem organizmu omogućava sintezu vitamina D esencijalnog za razvoj kostiju i jačanje opšteg imuniteta. Za akumulaciju potrebnog vitamina D tokom cele godine dovoljno nam je 15 minuta svakodnevnog sunčanja celog tela tokom godišnjeg odmora. Za ostatak vremena provedenog na Suncu ne smemo zaboraviti da se adekvatno zaštitimo.

sunčanje dermatim

Obavezna zaštita lica tokom obične šetnje sa zaštitnim faktorom UVA i UVB većim od 15 zaštitiće stalno izloženu kožu lica od štetnog uticaja sunčevog zračenja. Ne treba zaboraviti i zaštitne naočare.

Veliki unos crvenog i narandžastog voća i povrća bogatog beta karotenom učiniće našu kožu otpornijom na UV zračenje a olakšaće dobijanje tamnijeg tena. Značajni su nam i vitamini C i E kao snažni antioksidansi. Smatra se da je svako tamnjenje kože oštećenje kože UV zračenjem a u borbi sa ovim oštećenjem  značajno će nam pomoći adekvatna količina vitamina.

Sunce isušuje kožu, dovodi do njenog pucanja i oštećenja barijere kože. Neophodna je stalna hidratacija kože, kako adekvatnim kremama i losionima tako i unošenjem adekvatne količine vode.

Postepeno izlaganje suncu izuzetno je važno za prilagodjavanje kože. UVB zračenje je prvenstveno zaslužno za gorenje kože, postepenim izlaganjem nećemo izgoreti a formiraće se preplanula boja koja ce kožu štititi od dubokog prodiranja UVA zračenja.

Velika je zabluda da se odlascima u solarijum koža priprema za sunčanje. U solarijumima se koristi UVA zračenje koje u kožu prodire duboko stvarajući oštećenje genetske strukture kože a ne stvarajući zaštitu od UVB zračenja. Svako izlaganje ovom zračenju se tokom života sabira i sa godinama dovodi do stvaranja različitih karcinoma kože, oštećenja elastina i prevremenog starenja. Štetnost solarijuma je tolika da je u većini zemalja evropske unije zabranjeno korišćenje solarijuma za osobe mladje od 18 godina bez saglasnosti roditelja.

Periodi visokih temperatura teraju nas na kratku i laku garderobu, koja nas ne može u dovoljnoj meri zaštiti od štetnog sunčevog zračenja. Trebalo bi da i leti imamo odevne predmete dugih rukava I nogavica koji će prekivati veći deo našeg tela. Tanke tkanine jednake su zaštitnom faktoru 15. Zaštitni faktor 15 dovoljan je za obavljanje poslova po gradu ali na plaži nije. To je razlog što se ispod platnenog suncobrana (SPF15) vrlo lako izgori i ako se provede ceo dan u njegovom hladu.

U periodu izmedju 10h i 16h sunce je najjače a samim tim i UV zračenje. U ovom periodu ne treba biti na plaži.

Najbolja zaštita u jutarnjim i popodnevnim časovima su kreme sa adekvatnim zaštitnim faktorom. Zaštitni faktor na kremi označava koliko vremena možemo provesti na suncu duže od vremena koje nam je potrebno da izgorimo. Smatra se da zaštitni faktor veći od 50 ne postoji iako neke kreme imaju natpise do spf 90. Kada biramo kremu sa zaštitnim faktorom potrebno je da je na njoj naglašeno da ima UVA i UVB zastitu. Kreme nas štite na prvom mestu od UVB zračenja a sa saznanjima o stetnosti UVA  zraka menjaju se i sastojci krema koji sadrže i hemijske i fizičke faktore zaštite kože od UVA i UVB zraka.

Deca ispod jedne godine starosti ne bi trebalo da su direktno izložena sunčevom zračenju jer je njihova koža potpuno nepripremljena. Nakon prve godine života potrebno je koristiti zaštitne kreme prilagodjene uzrastu deteta. Nikako ne zaboraviti šešir koji štiti kožu poglavine na kojoj vrlo često možemo imati mladeže skrivene u kosi.

Pre i posle izlaganja suncu pozeljno je uraditi dermoskopsko snimanje mladeža. Osobe koje imaju veliki broj mladeža ili koje imaju nepravilne mladeže trebalo bi više da se štite od sunca od ostatka populacije.

Dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd