O šminkanju tinejdžera

Koža tinejdžera tanja je i propustljivija za sve hemikalije koje se na nju nanose. Takodje, koža kao najveći organ izložena je svakodnevnim uticajima hemijskih supstanci koje se nalaze u različitim proizvodima za njenu negu. Tokom dana devojke na svoju kožu nanose desetak proizvoda različitih sastava, od šampona, regeneratora, sapuna, mleka za telo, laka za nokte, do pudera, maskara, sjajeva i ruževa za usne. A lice je tokom puberteta veoma osetljivo.

Rad lojnih žlezda u koži postaje nešto izražajniji sa uticajem hormona. Vrlo su česte kontaktne alergije i različiti osipi pod uticajem šminke. Ekcem kapaka i usana često je direktno vezan za kozmetiku koja se upotrebljava i zahteva svakodnevnu negu kao i isključivanje provocirajućih supstanci. Neophodno je sundjere i četke za lice redovno prati zbog lakog i brzog razvijanja bakterija. Takodje, šminku je neophodno detaljno i svakodnevno uklanjati sa lica bez obzira koliko je kvalitetna.

Lokalno dejstvo kozmetičkih preparata

Svakodnevno nanošenje šminke može dovesti do zatvaranja pora i pojave bubuljica i kod osoba koje ih do tada nisu imale. Prilikom kupovine treba birati nekomedogene, hipoalergijske preparate. Tinejdžeri koji imaju akne nanose na lice značajno vece količine podloge, pudera, tonera ili korektora. Kada se nanose u više slojeva ove susptance dodatno zapušavaju pore, vode intenzivnijem obliku akni a nekada i oboljenjma poput perioralnog dermatita. Svakako treba ispratiti potrebu tinejdžera da im koža bude lepša ali uz pravilno biranje kozmetičkih preparata kao i dermatološku terapiju ili savet. Kozmetika koju koriste osobe sa masnom kožom treba da je bez ulja, na vodenoj bazi.

Sistemsko dejstvo kozmetičkih preparata

Sistemsko dejstvo tj dejstvo na celokupan organizam dešava se kumulativnim višegodisnjim delovanjem hemikalija i upijanjem kroz kožu, kao i udisanjem ili gutanjem (ruževi za usne ili sjajevi).
Postoji veliki broj studija koje polemišu u kojoj meri sve ove supstance imaju uticaj na opšte zdravlje organizma kako tinejdžera tako i odraslih osoba. Uticaj kozmetičkih preparata povezuje se sa pojavom prevremenog puberteta, različitih karcinoma, poremećaja menstrualnog ciklusa, čak i neplodnosti.

Parabeni i sodium laurit sulfat vezuju se za estrogenske receptore u ćelijama i potencijalno bi mogli dovesti do ozbiljnih hormonskih poremećaja.
Ftalati mogu imati uticaj na kompletan endokrinološki sistem, nalaze se u preparatima pod nazivom dibutil ili dietilheksil.
Formaldehid se koristi kao sredstvo koje ne dozvoljava bakterijama da lako naseljavaju kutijice sa šamponima, sapunima i sminkom. To je supstanca koja najčešće dovodi do kontaktnog dermatitisa – ekcema, dece i odraslih. U većim koncentracijama formaldehid je kancerogen stoga se u kozmetiku stavlja u dozvoljenim tragovima.

Nažalost studije ispitivanja sigurnosti navedenih hemikalija ne traju dovoljno dugo i ne podrazumevaju svakodnevno korišćenje više proizvoda zajedno i na većim površinama na telu. Takodje, mnogi proizvodjači se trude da navedene supstance izbace iz upotrebe.

Nega kože lica i tela sastavni je deo naše svakodnevnice. Ne treba je zanemariti niti je moguće tinejdžere odvratiti od toga. Važno bi bilo pomoći im da izaberu kvalitetnu i dermatološki ispitanu kozmetiku sa što manje štetnih ili iritirajucih supstanci.